Imaćeš prilike da vidiš do sada neobjavljivane arhivske snimke sa koncerata Boba Marlija, upoznaš se sa životom i običajima stanovnika Havaja, ali i stekneš uvid u prijateljske odnose Srba i susednih naroda u okviru turneje festivala Slobodna zona, zahvaljujući kruševačkoj Asocijaciji mladih i Kulturno-prosvetnoj zajednici.

Kao dobar uvod pred letnji bioskop ovogodišnjeg Ajde fest-a, prvi u nizu prikazanih filmova (14.juna) biće dokumentarac  Marli, koji će gledaoce oduševiti novim prikazom neobičnog i tajanstvenog života muzičkog velikana Bob Marlija. Film obiluje ekskluzivnim i do sada neobjavljenim arhivskim snimcima sa njegovih koncertnih nastupa, intervjuima sa muzičarevim prijateljima, saradnicima i kolegama, kao i članovima porodice. Nakon njega sledi film Hana Arent, o životu žene koja se smatra jednom od najznačajnijih i najoriginalnijih političkih mislilaca XX veka.  Još jedan film koji će Kruševljani dobiti priliku da pogledaju je  Nije ti život pjesma Havaja u kome se kroz rituale porodičnih ručkova na duhovit i diskretan način govori o potrebi za razumevanjem i prihvatanjem od strane najbližih. Mogućnost dijaloga između mladih u zaraćenim zemljama nakon 10 godina sukoba prikazuje film Ponovo zajedno (10 godina nakon rata), dok film Gospodin Lazar priča o  imigrantu iz Alžira koji učenicima jedne osnovne škole u Kanadi pomaže da prihvate smrt omiljene nastavnice istovremeno učeći da prihvati i sopstvenu bolnu prošlost.

Pomenuti filmovi će se prikazivati od 14. do 23. juna sa početkom u 21h na letnjoj pozornici Kulturnoprosvetne zajednice Kruševac (u pešačkoj zoni). Ulaz je, u skladu sa nazivom festivala, slobodan.

Za posetioce koji, pod utiskom, nakon projekcije nekog filma požele da napišu recenziju, Slobodna zona je obezbedila dodatni motivator u vidu objavljivanja teksta i nagrade, o čemu se više možeš informisati na linku ispod:

http://www.freezonebelgrade.org/vest.php?id=106&kategorija=2

U prvom u nizu intervjua, Ivan Đokić, muzički urednik festivala Avgust jednog diverzanta, odgovara na pitanja šta je u stvari Ajde festival, koja je poruka koju šalje i sa kojim ciljevima su organizatori krenuli u realizaciju jednog takvog događaja. Ivan govori i o tome kakva je kruševačka publika, na koje načine se ljudi „kulturno edukuju“ i kakvi su apetiti Kruševljana kada su umetnost i kultura u pitanju.

Ivan intervju završava pozivom za sve aktere na lokalu da se uključe i aktiviraju, jer je izgrađivanje jedne institucije koja okuplja mlade da izvode i kreiraju programe za svoje vršnjake veoma značajno za lokalnu zajednicu.

„U Sloveniji i Hrvatskoj postoje primeri gde je data sloboda mladim ljudima da imaju neke neiskorišćene prostore, u koje opština ili država ulaže novac da ih tehnički opremi, i predaje tim ljudima da prave sadržaje i da fabrikuju kvalitetne programe. Za nas bi tako nešto bilo ostvarenje sna. Dok se to ne desi, probaćemo sve što možemo. Prostor je naš glavni problem i tu je najveća „koska“ – kako doći do pravih prostora u kojima mogu da se realizuju određeni tipovi sadržaja, a svakako apetiti Ajde festivala iz godine u godinu rastu“, poručuje Đokić.

Intervju je radio Nemanja Nikolić, a kameru i montažu potpisuje Aleksandra Vukojević.

(AJDE PR tim)

Dubravka Vranjanac iz Asocijacije mladih kaže da je nedostatak prostora za kulturne aktivnosti i mlade sa jedne i mnoštvo neiskorišćenih i napuštenih prostora sa druge strane, nesklad kojim se trenutno bavi nekoliko inicijativa u Srbiji.

„Tokom dosadašnjeg rada primetili smo da u Kruševcu postoji veliko interesovanje mladih za fotografiju. Ovom radionicom smo tim mladim ljudima pružili priliku da razvijaju svoj talenat i steknu nova znanja i iskustva u oblasti fotografije i u isto vreme ih motivisali da se bave problemima prisutnim u našoj sredini. Mapirani su napušteni prostori koji bi se mogli iskoristiti za potrebe kulture među kojima su Dom vojske, napuštene fabrike, kuće i drugi objekti,” dodaje Dubravka.

Radionica je okupila učesnike različitih uzrasta. Sastojala se iz teorijskog dela, koji je održan je u školi stranih jezika „Summerhill“ i praktičnog dela – na terenu.

„Pored teorijskog dela, ‘Fotomapiranje’ je podrazumevalo i izlazak na teren – posmatranje, analizu i odabir fotorafija. Pričali o tome koliko je svakodnevica i društvena realnost uporediva sa fotografskom realnošću koju mladi mogu da proizvedu”, ispričao Ivan Petrović.

Kruševačka Asocijacija mladih se već dugo bavi temom javnih prostora. Pre nekoliko godina pokušala je da osvoji prostor za Centar mladih, mesto gde bi se mladi okupljali, provodili slobodno vreme na kvalitetan način, pohađali radionice i kulturne programe. U okviru ovogodišnjeg Ajde fest-a ova priča je nastavljena na tribini „Prostor mladima i kulturi”, na kojoj su učesnici pričali o uspešnim akcijama borbe za javne prostore, među kojima su zgrada INEX filma i Ulična galerija u Beogradu, kao i OKC Abraševič u Mostaru.

Fotografije učesnika radionice biće publikovane u vidu brošure o napuštenim prostorima, a radovi će biti štampani i u obliku plakata od kojih će biti organizovane zanimljive, impovizovane izložbe.

12►

Realno nije važno da li koristiš profi foto aparat, „idiota“ ili kamericu sa telefona, zainteresovanost je dovoljna da nam kaže da si ti osoba za to!

Radionica je podeljena u dve trodnevne celine. Prva se održava 16, 17. i 18, a druga 23, 24. i 25. novembra. Predavač je Ivan Petrović, diplomirani fotograf iz Kruševca.

Na radionici će biti obuhvaćena dva pristupa fotografiji: informativno-edukativni i praktični.

Informativno-edukativni deo će podrazumevati upoznavanje polaznika radionice sa osnovama iz istorije fotografije i primerima pojavljivanja fotografije u svojstvu šire društvene upotrebe, kao i u njenog značaja u svojstvima savremene umetničke prakse. Kao dodatni činilac u procesu oblikovanja znanja biće uvedena kritička radionica na kojoj će polaznici pojedinačno predstavljati svoje radove nastale tokom trajanja radionice i međusobno o njima diskutovati.

Praktični deo se odnosi na obilazak grada i fotografisanje odabranih motiva – napuštenih javnih prostora. U finalnoj fazi radionice polaznici će zajedno sa predavačem pronalaziti adekvatna rešenja za prikazivanje radova koji su tokom radionice proizvedeni.

Najbolje fotografije napravljene tokom radionice naći će se u brošuri o napuštenim javnim prostorima Kruševca, a biće odštampane i u obliku plakata.

BIOGRAFIJA PREDAVAČA:

Ivan Petrović je diplomirao na Akademiji umetnosti „Braća Karić” 2002. godine, odsek fotografija.

Dobitnik je stipendije KulturKontakt u Beču, 2004. godine i nagrade Dimitrije Bašičević Mangelos 2008. godine za najboljeg mladog vizuelnog umetnika u Srbiji. Ivan je osnivač i urednik Centra za fotografiju (zajedno sa Mihailom Vasiljevićem), nezavisnog udruženja osnovanog u Beogradu 2011. godine, koje se bavi istraživanjem, proučavanjem i promovisanjem fotografije. Inicijator je i urednik FOTOFORUMA, ciklusa razgovora sa fotografima i umetnicima na kojma se prezentuje i promoviše domaća savremena fotografska produkcija (Dom kulture Studentski grad, 2010-2011. godine).

Prijave za radionicu, primamo do srede, 14. novembra:

• Klik ovde >>

Organizuju Asocijacija mladih, Nezavisna kulturna scena Srbije i Ministarstva prostora iz Beograda, a mesto održavanja je škola stranih jezika Summerhill (kod Pionirskog parka).

Sajt Ajde festivala nominovan je za Webfest 2012!

Osmišljen je od strane PR tim-a Ajde festivala, a ideje su realizovali Ana Cvetković i Ivica Đorđević.

Ukoliko ti se dopada glasaj klikom ovde >>

Glasanje možeš ponoviti svakog dana…

Ovog avgusta , posetioci su mogli da uživaju u edukativnim radionicama koje su doslovno raspirivale maštu. Osim što je postojala mogućnost da učesnici ovladaju Aerogami tehnikama i načine svoj prvi avion od papira, neki su dobili priliku da uz Anu Vučković koja ovih dana već uveliko surfuje Srbijom promovišući svoje knjige ovladaju kreativnim pisanjem i svoje ideje pretoče u adekvatnu književnu formu. Ljubitelji primenjenog teatra uživali su u radionicama Mimart teatra sa Nelom i Lidijom Antonović, dok je strip radionica Krivo ogledalo, pod vošstvom stručnog tima iz galerije Elaktrika iz Pančeva, najluđe snove sa poznatim ličnostima pretvarala u slike.

U Kruševac su se sjatili gosti iz Beograda, Pančeva, Sombora, ali i Mostara i Zagreba.

Ekipa iz omladinskog kulturnog centra Abrašević iz Mostara učestvovala je u festivalu na nekoliko nivoa. U okviru tribine “Prostor mladim i kulturi” Mostarci su podelili sa prisutnima priču o svojim poteškoćama i uspesima na putu do dobijanja prostora za mlade u Mostaru od oko 2000m2 prostora na čak 200 godina. Kao predah između dnevnih i večernjih programa organizovan je Ajde matine, na kojem su Mostarci DJ Ridikulos i DJ Rime puštali muziku, dok su domaćice festivala spremale muffine. Članovi OKC Abrašević su u Kruševac doneli i poetski i likovni program pa je u kruševačkoj Biblioteci za mlade otvorena izložna “Koncept Machinerija” gde su motivi autora, Marka Zadra, bili mašine i strojevi, a Boris Hrastov iz iste organizacije promovisao je svoju zbirku pesama “Fragmenti”.

Još jedan veoma važan gost doputovao je na Ajde fest iz Zagreba. U pitanju je legendarni Zdenko Franjić, osnivač izdavačke kuće Slušaj najglasnije. Zdenko je na bini kruševačke Kulturno-prosvetne zajednice nastupio sa prijateljicom Lju Anđelković, kao sastav Babilonci, a došao je i da podrži i učestvuje u promociji knjige “Pobuna” kruševačke poetese Marije Krsmanović.

Filmski program Ajde fest-a prezentovao je nove i smele filmske autore iz Srbije i drugih zemalja. U okviru razgovora sa autorima publika je imala priliku da sazna iz prve ruke kako se snima film i šta je za to potrebno, sa kojim su se konkretnim problemima u radu susretali autori, a na koji način prevazilazili te probleme. Održane su projekcije filmova “Zlato duž obala”, dokumentarca o novoj generaciji kreativaca sa ulica Beograda koji prikazuje život, ambicije i vizije uličnih umetnika, “On the quest for Beograd underground”, dokumentarac sačinjen od niza intervjua u kojima brojni umetnici govore o svom viđenju andergraunda kao pokreta, pogleda na svet, društvenog angažovanja i načina života i “Vitamin i Cveće” koji govori o o bendovima iz naslova i muzičkoj sceni Kruševca, koja uprkos nepovoljnim okolnostima uspeva da se konstantno regeneriše. Na filmskom meniju su se našli još i filmovi “Dragan Wende, west Berlin”, dokumentarac koji govori o emigraciji, Berlinskom zidu i životu ,,kralja ulica zapadnog Berlina”, po kojem je film i dobio naziv i “Viljuška puna ljubavi, omnibus od 5 priča, lo-fi dokumentarac o muzičarima i bendovima koji žive i sviraju u Beogradu.

Najposećeniji program svakako je bio onaj muzički kojim je svako veče festivala završavano. U okviru ovog segmenta publika je imala prilike da uživa u odličnim koncertima bendova SCARPS, Vitamin, Plišani mališan, Kanda kodža i Nebojša i Veliki prezir.

Održavanje kruševačkog Ajde fest-a podržali su lokalni partneri, ali glavni donatori su Nezavisna kulturna scena Srbije, Fondacija za otvoreno društvo i Švajcarski kulturni prigram za zapadni Balkan, a organizatori se nadaju da će i sledeće godine ugostiti mnogobrojne goste sa EX-yu prostora.

Aplikaciju možeš preuzeti sa linka

http://www.ajdefest.com/wp-content/uploads/AJDE2012.apk

ili putem QR koda!!!

Dvodnevnu radionicu kreativnog pisanja vodiće Ana Vučković, književnica, diplomirani dramaturg i master filmologije. Svaki od učesnika imaće priliku da izloži neku svoju ,,pokretačku” ideju koja se bazira na aktuelnoj, društveno angažovanoj ili duboko intimnoj temi, a onda će uz pomoć predavača te ideje biti dalje razvijane,  kako bi mogle najbolje da se plasiraju, obrade i uobliče u određenu književnu formu. Učesnici će nakon izbora forme imati zadatak da za drugi dan radionice napišu odlomak dela koji će zajedno sa ostalima uz diskusiju unapređivati. Ana će se potruditi da u svakom polazniku otkrije rudnik ideja za koji možda ni sam nije znao da postoji i pomogne mu da svoje ideje iskaže kroz najadekvatniju književnu formu.

AJDE predstavlja programsku celinu o savremenom teatru, koju čine predavanje i radionica Mimart teatra.  Beogradski Mimart teatar postoji više od dvadeset godina i bavi se preispitivanjem granica pozorišta i društvenih konvencija. Umetnici ovog teatra održaće predavanje o uličnom performansu, značajnom savremenom vidu umetničkog izražavanja, uz prateći foto-materijal. Radionica Mimart teatra, zasnovana na principima uličnog, nenajavljenog performansa, podučiće polaznike kako da umetnost prenesu u svakodnevne okolnosti i kako da te okolnosti preoblikuju. Radionica je bazirana na fizičkom teatru i pokretu, tako da prevazilazi sve jezičke, sociološke i nacionalne barijere. Traje dva dana po tri sata, a polaznici će na kraju festivala izvesti performanse koje su osmislili uz pomoć predavača.

U okviru trodnevne strip radionice “Iskrivljeno ogledalo” učesnici će imati prilike da ispričaju svoje snove sa poznatim ličnostima, a zatim će svi zajedno crtati stripove po datim pričama. Stručni tim pančevačkog udruženja za razvoj kulture Elektrika pomoći će učesnicima radionice da savladaju osnovne narativne tehnike i izražavanje u slikama. Boris Stanić, diplomirani slikar, objasniće grafičke tehnike u stripu, anatomiju, crtež i kompoziciju, a Vladimir Palibrk, književni, filmski i strip stvaralac, baviće se narativnim tehnikama i metodologijom građenja priče.

Nakon prošlogodišnjeg kratkog kursa origamija, ove godine na AJDE festivalu posetioci mogu da nauče kako da konstruišu avione od papira. Iako na prvi pogled liči na dečju igru, ova veština je spoj umetnosti, nauke i sporta, jer podrazumeva dizajniranje aviona, preciznost izrade i rukovanje papirom, poznavanje fizike leta, kao i fizičku aktivnost pri lansiranju aviona. Radionica ima dva termina, po tri sata na dan, a vodi je Oliver Veljković, diplomirani slikar iz Kruševca.

Prijavi se i ti putem prijavnog formulara koji se nalazi na adresi:

https://docs.google.com/spreadsheet/viewform?fromEmail=true&formkey=dGNzVXlzWjlCeEk1aE9rWVNqOEtnclE6MQ

Više informacija o AJDE festu 2012. potražite na:

• http://ajdefest.com/
• http://www.facebook.com/ajde.fest

Dodjite da se zajedno pripremimo za predstojece letnje kuvanje kulture!

Potrebe za kreiranjem kulturno-umetničkih programa nezavisno od državnih institucija navele su grupu različitih organizacija civilnog društva da se udruže i osnuju Asocijaciju Nezavisna kulturna scena Srbije, kako bi zajedno delovali i borili se za širenje kulture u Srbiji i povezivanje domaćih institucija sa onima u regionu i svetu. Kako je došlo do ove inicijative i kako je izgledao sam početak ove mreže?

Tačno tako, nezavisna kulturna scena u Srbiji, a nedvosmisleno i u regionu, pogotovo od početka devedesetih godina prošlog veka, formirala se kroz samosvojne akcije i reakcije na društvenu realnost. Paralelno sa izražavanjem artikulisanog stava, pre svega umetnici, tražili su način da produkuju izuzetno uzbudljive umetničke radove iz svih umetničkih disciplina (ples, pozorište, vizuelne umetnosti, muzika, performans, film, video, izdavaštvo…). Prvobitno udružujući se u manje neformalne grupe, kasnije u manje ili veće organizacije civilnog društva, a evo poslednjih godina i u asocijaciju koja geografski obuhvata celu Srbiju. Organizacije i pojedinci nalaze zajednički imenitelj u borbi za produkciju kvalitetne savremene umetnosti i kulture, za razmenu i regionalnu saradnju; za pravljenje zajedničkog fronta kvaliteta koji se, takođe, bori za veću vidljivost i javno priznanje kvaliteta nezavisne kulturne scene.

Početak Asocijacije NKSS zasnovan je na neposrednim kontaktima pojedinaca i profesionalnim iskustvima organizacija, na dugogodišnjoj uzajamnoj saradnji, i čini mi se, pre svega, kritičnosti prema aktuelnoj kulturnoj klimi u Srbiji i uverenju da je drugačija kulturna klima moguća – dinamičnija, ekonomičnija i ona koja ima više sluha za aktuelni trenutak i za generacije koje tek stasavaju. Asocijacija je zvanično registrovana prošle, 2011. godine, i od ove godine uspela je da oformi kancelariju sa neophodnim sredstvima za rad kancelarije, ali i pomoć u produkciji umetničkih programa njenih organizacija članica. Asocijacija je još uvek u začetku, tako da je teško govoriti o njenim počecima kao nečemu što je završeno.

Kao jedan od glavnih ciljeva NKSS-a ističe se decentralizacija kulture, pa tako mrežu čine organizacije iz različitih gradova Srbije. Koliko organizacija trenutno čini mrežu i iz kojih sve gradova?

Nakon prijema novih članova ove godine, Asocijacija u svom sastavu ima sedamdeset šest organizacija i dvoje pojedinaca iz dvadeset gradova u Srbiji: Zrenjanina, Novog Sada, Odžaka, Kruševca, Kragujevca, Požege, Beograda, Zaječara, Niša, Pirota, Valjeva, Šapca, Majdanpeka, Vranja, Čačka, Pančeva, Obrenovca, Smedereva, Leskovca i Užica.
Osim očigledne decentralizacije, prednost ovakve razuđenosti je da kad god se dešava neki od programa Asocijacije, on se dešava u drugom gradu. Do sada su skupštine održane u Zrenjaninu, Zaječaru i Požegi, a interni trening seminari u Kragujevcu, Zrenjaninu i Pančevu. Ukoliko to mogućnosti dopuste, planiramo da nastavimo sa ovim nezaboravnim upoznavanjem zaista bogate kulture Srbije, od antičke do savremene, i svojim prisustvom da skrećemo pažnju na kulturu u lokalnim sredinama, što je do sada imalo efekta.

Nezavisna kulturna scena u poslednje vreme podržava, ali i pokreće inicijative za dobijanje javnih a neiskorošćenih prostora, kako bi se u njima odvijale razne aktivnosti članova. Neke članice NKSS-a pozitivni su primeri iskorićavanja javnih prostora i njihovog pretvaranja u alternativne kulturne centre. Jedan od primera je KC GRAD u Beogradu. Koji su dalji planovi NKSS-a po ovom pitanju?

Pitanje prostora za rad i delovanje nezavisne kulturne scene je osetljivo i njemu Asocijacija pristupa ozbiljno. Ovo pitanje nije vezano isključivo za prostore koje bi koristile članice NKSS, već je ovo pitanje od opšteg kulturnog značaja, pitanje opšteg dobra.

U planu za predstojeću jesen je da se intenziviraju započeti pregovori sa lokalnim vlastima u nekoliko gradova širom Srbije – Zrenjanin, Kruševac i Požega. NKSS je napravio i brošuru koja daje opšti uvid u ovu problematiku, koju možete da skinete sa adrese i slobodno je podelite sa drugima: http://nezavisnakultura.net/images/dokumenta/NKSS_za_prostore_NKSS_web_brosura.pdf

NKSS podržava osnivanje i pokretanje raznih inicijativa, pa su uz pomoć i podršku ove mreže pokrenuti i organizovani neki festivali u manjim gradovima u Srbiji. Možeš li navesti neke primere podrške decentralizaciji kulture koje NKSS pruža.

Članice NKSS su veoma raznovrsne sa neverovatno bogatom ponudom programa. NKSS sa druge strane se izborio za finansijska sredstva kojim direktno podržava programe članica Asocijacije.

Preko ovih programa mnoge organizacije međusobno su počele da sarađuju, da razmenjuju programe i iskustva. Samo lista festivala koje NKSS podržava deluje impresivno: Festival Zvuk i vizije, koji je održan krajem juna u Majdanpeku, Međunarodna Strip konferencija Kragujevac, godine druge održana u junu u Kragujevcu, FAMNAZ – Festival alternativne muzike na jezicima nacionalnih zajednica, koji će biti održan u avgustu u Pančevu, ALL RIGHTS FESTIVAL, koji će biti održan u septembru u Sremskoj Mitrovici, 14. Međunarodni festival multimedijalne umetnosti – imaf 2012, koja će biti održana u septembru u Odžacima, Remake Zaječar – festival kreativnih intervencija koji je održan u Zaječaru, i konačno, festval Avgust jednog diverzanta – Ajde fest, koji će biti održan u avgustu u Kruševcu.

Mnogi programi su planirani kao saradnja više organizacija i institucija, na primer Nezavisna umetnička asocijacija Remont je realizovala izložbu Zbogom andergraund: Saša Marković Mirkob u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti iz Beograda, koja će putovati na više mesta u Srbiji, već je bila u Požegi, a ići će i na festival u Kruševac.
Neki od programa biće realizovani u saradnji sa partnerima iz Bosne i Hercegovine i Makedonije što je bio fokus ove godine u okviru NKSS, kao što su na primer gostovanje OKC Abrašević iz Mostara na Ajde festivalu u Kruševcu, koprodukcija strip-knjige u saradnji srpskih, bosanskih i makedonskih umetnika u organizaciji Elektrike iz Pančeva, ili regionalni interkulturalni treninzi za učenje kroz umetnost za mlade u organizaciji organizace Bazaart iz Beograda, a u saradnji sa Dis teatrom iz Banja Luke i Mostarskim teatrom mladih 1974 iz Mostara. Lista je mnogo šira i obuhvata zaista kvalitetne produkcije nezavisne kulturne scene.

Od svog nastanka NKSS veliku pažnju poklanja edukaciji svojih članica u raznim oblastima. Na osnovu želja i sugestija predstavnika organizacija NKSS-a održano je nekoliko seminara. Koje su najvažnije teme u kojima zaposleni u kulturi žele da se usavršavaju i koliko su ovi seminari značajni za Asocijaciju?

NKSS je asocijacija, dakle udruženje organizacija i pojedinaca koji su se samoinicijativno udružili radi međusobnog podržavanja, kao i razmene znanja i veština. Do sada je realizovano nekoliko trening seminara: Pisanje predloga projekata, Osnove odnosa sa javnošću, i Menadžment organizacija i pravni aspekti menadžmenta jedne organizacije. U planu za ovu godinu su i Razvoj publike i Interkulturalna saradnja i prekogranični projekti.

Osim što očigledno služe svrsi, ovi trening seminari predstavljaju izuzetnu priliku da se ljudi upoznaju u profesionalnom kontekstu i da razmene svoja iskustva, čuju novosti, prepoznaju zajedničke probleme i traže načine kako delovati zajedno.

Iako većina članica NKSS, odnosno članova koji rade u organizacijama koje čine NKSS, prema istraživanju koje je sproveo Zavod za proučavanje kulture, ima više i visoko obrazovanje (ovaj odnos je neproporcionalno veći od obrazovanja koje imaju zaposleni u državnim institucijama kulture), trening seminari obučavaju članice u praktičnim i visoko stručnim pitanjima koja se generalno tiču rada organizacija civilnog društva u oblasti kulture i umetnosti.

Kao kreativni ljudi koji su se našli u situaciji da osim što produkuju svoje umetničke programe, sami ih i uobličavaju, konkurišu za sredstva, vode organizaciju, produkciju i finasiranje programa itd., ovi trening seminari su korisna pomoć – kako doći do pravih informacija i do pravih ljudi koji imaju sluha za ono čime se članice NKSS bave unutar i izvan NKSS.